Зашто је корисна онлајн радионица креативног писања?

Многи писци почетници сумњају да се писање учи као и све друго. То је она стара дилема: писац си или ниси, све остало је безвезе. Чисто бацање пара. Поред тога, на интернету имаш гомилу сајтова који те саветују како да боље пишеш, па што би сад још неком плаћао да те то исто учи! И још ОНЛАЈН?!

Међутим, као и код многих других сличних ствари, дилема је заправо лажна. Нико од тебе не може да направи писца, то је јасно ваљда свима. Али, на онлајн или ”живој” радионици, добијаш нешто што не постоји у класичном школском систему и што у принципу нећеш никада бесплатно добити ни од кога, а поготово не од оних сличних теби што већ пишу и љубоморно чувају као змија ноге: занатске технике, искуство и знање, које су мукторпно стицали годинама! Писање је у својој основи занат. Као и свака вештина, представља надоградњу твог талента. Семинари и радионице служе да се ове вештине и знања брже и лакше стекну и тако ти уштеде године лутања и ”сналажења”. А то стварно вреди, зар не?

Друга важна ствар коју можеш добити у Школи писања и креативним радионицама је – вежба. И кирсне критике и сугестије од стране ментора и теби сличних који сматрају писање креативним алатом за изражавање, мелемом за душу, радошћу игре и неговању свог талента. На радиницама ти радиш оно што је твоја основна ствар: пишеш, дискутујуше, грешиш, опет пишеш….А то је за сваког ко се бави писањем најтеже! Седи и пиши. И ствари онда почну да се отварају и легну на своје место.

Човек учи док је жив. Учењем и кретивним стварањем одржава дух, мозак и свој целокупним систем онако како треба. Јер је мислено биће и јер му је тако дато од Бога. Зато се охрабри и пусти да твоја креативност изађе из тебе. Јер, на крају конца само се то и рачуна. Све остало је без везе!

Добродошли у Школу креативног писања!

ТЕСТ: ДА ЛИ СИ КРЕАТИВАН ПИСАЦ?

Многи од нас воле да пишу. Много. И воле и пишу. Али, да ли је писање стварно твој прави начин да се креативно изразиш? Ево једног малог теста где можеш да провериш да ли ти креативно писање и изражвање путем писане речи стварно лежи!

ТЕСТ: У 50 речи или мање, напиши зашто желиш да пишеш, а онда направи списак од 3 идеје које те највише заокупљају у последње време. Сваку опиши са 10 речи или мање. То може бити нека слика, музика, ”истина”, прича, и сл. Ово је одличан почетак да се напиши прича, песма, или мали есеј. 

Ако с успео у 50 или мање речи да опишеш зашто волиш да пишеш, а у 10 или мање речи да изразиш суштину своје идеје, онда ти писање и писана реч врло вероватно лежи као начин да се креативно изражаваш на овај начин!

ЗАТО, ПОДЕЛИ ТВОЈЕ ПИСАЊЕ СА НАМА И ОБЈАВИ ГА НА ФБ ПРОФИЛУ КРЕАТИВНОГ ПИСАЊА ИЛИ ПОШАЉИ НАМ МЕЈЛОМ НА АДРЕСУ skolapisanja@gmail.com

ДОБРОДОШЛИ У ПЛЕМЕ ПИСАЊА И ЧИТАЊА 🙂

Књига о копирајтингу

ПОРУЧИТЕ ОДМАХ!

Електронска “Е” књига о копираjтингу – креативном писању рекламних текстова, проф. др Дарка Тадића. Како се пишу рекламни текстови за огласе, Wеб, ПР, сценариjа за ТВ рекламе или радио? Практичан приручник са много корисних савета и примера.

Броj страна: 114

Е формат: ПДФ

Књигу можете поручити путем емеjла: office@cekoms.com или телефоном 062 8361691. Књигу ћете добити електронском поштом након уплате.

Креативна блокада у писању

Сви коjи се баве писањем у различитим формама и облицима су сигурно барем jеданпут у свом раду доживели муку “белог папира” и суочили се са очаjем немогућности да се из себе исцеди jедна jедина реч, чак ни jедно слово. Ова врста блокаде може доћи у различитим облицима. Може се дестити да сте се прихватили тешког, обимног и сложеног проjекта, те се осећате недорасли задатку коjи вам се чини претешким. Или можда имате одличну идеjу, али имате проблем како да jе креативно изразите. Често се може десити да не можете да се изборите са неким пасусом, кључном речи, слоганом, и чини вам се да од свега тога неће бити ништа. Или вам се jедноставно не пише тог тренутка, мрзи вас да било шта смислите, и радиjе би били негде на другом месту и радили нешто сасвим друго.

Копираjтери су посебно погођени оваквим креативним блокадама. За разлику од слободних писаца, они мораjу да пишу “по задатку”, у тесним временским роковима и за клиjенте коjи обично немаjу разумевања за проблематику ове врсте. Шта чинити у оваквим ситуациjама? Иако универзалног рецепта нема, постоjи неколико практичних и корисних савета коjе можете да испробате:

Немоjте се трудити да будете бриљантни из првог покушаjа. Немоjте се устручавати да напшете нешто “танко”, лоше или бесмислено, неки смешан текст коjи не бисте показали ни вашоj рођеноj тетки. Наjважниjа ствар у оваквим ситуациjама jе да напишете било шта, чак иако jе далеко од перфекциjе на коjу сте навикли.

Заглавили сте се, идите даље. Ако вам се деси да почнете да се борите са насловом, неким пасусом или прелазом у тексту, немоjте тврдоглаво инсистирати на томе. Заобиђите га и наставите да пишете даље. Не морате све да пишете по реду, онако како треба. Увек можете да се вратите на поjедине делове текста и да их дорађуjете по вољи.

Потражите инспирациjу. Вратите се изворним материjалима у вези ваше теме. Поново прочитаjте креативни бриф, упутства за употребу, и све друге материjале коjи су везани за производ, или услугу. Ови материjали често могу бити драгоцена помоћ за проналазак нове инспирациjе, нових идеjа, на коjе сте већ вероватно и заборавили.

Удахните мало. Узмите паузу, опустите се. Попиjте кафу, изађите са се прошетате. Пробаjте да мислите на све друго само не на писање. Понекад ово проветравање главе може да успешно реши блокаду.

Мапираjте мозак. Обавезно пробаjте технику мапирања ума, о коjоj смо говорили. Кад почнете да повезуjте идеjе и мисли, често ће вам се десити оно чувено “аха”! Како се овог нисам сетио раниjе? Почеће да навиру нове идеjе и њихове међусобне везе, да ћете бити прилично изненађени.

Победите лењост. Понекад вам писање не иде просто jер вас мрзи да пишете, улењили сте се, немате воље да радите било шта. Присилите себе да радите “на штоперицу”. Натераjте се да пишете данас пре подне барем jедан час. А онда поподне исто толико. Одредите себи распоред и време и држите се тога, и ноктима ако треба. Ова врста самодисциплине често може бити пресудна у вашем раду!

Незгода са овим креативним блокадама jе што могу да вас уведу у спиралу блокада коjе хране jедна другу. Jедини лек за овак онешто jе да одмах кренете да се борите са проблемом, примењуjући неке од горе написаних савета. Зурење у празан лист папира, или празан екран рачунара, никада не помаже. Можете да гледате колико хоћете писање неће потећи само од себе, тек тако. Почните да пишете нешто. Било шта. Цртаjте. Мапираjте ваша идеjе. Правите листе речи, идеjа. Раите било шта, само да речи потеку. Оног тренутка кад започнете неку акциjу, убрзање ће доћи само по себи. И тада ћете почети са писањем.

 

5 свежих идеја за креативно писање

Пет  идеја за креативно писање: потребна је вежба како би ваше писање увек било свеже и страствено

Креативно писање је несумњиво један од најтежих врста писања , али свакако доноси и многе вредне награде (пре свега оне духовне) . Док су већина врста комерцијалног писања (маркетинг, копирајтинг, пословно писање) усмерене на маркетинг и продају, циљ креативног писања је да забави и надам се, да покрене вас и вашу околину на размишљање, омогућавајући вашој публици да формира сопствене закључке о разним важним и мање важним темама и догађајима.

У циљу побољшања своје вештине и ширење репертоара креативних идеја за писање, стално вежбање и писање  је неопходна ставка у вашој креативној радоници. Да би ово постигли и увек били у списатељској форми, можете да користите кратке, али захтевне вежбе писања, како би ваше писање увек било свеже и актуелно . Ако изаберете барем једну идеју за креативно писање са овде предложене листе сваког дана, искоро ћете видети огромно побољшање у вашем писању .

У сваком процесу креативног писања, суочавате се са основним елементима драме:  ваша прича мора да оживи , потребно је вешто ткање основне линије приче, интеграција конфликата, драма, напетост и неизвесност која држи ваше читаоце да са ентузијазмом окрећу странице или скролују поо екрану нестрљиво . Потребан вам је протагониста и антагониста . Потребно је да се успостави равнотежа поставке ,као и добар и ефикасан дијалог, који јасно и доследно одражава личност сваког лика . Не може бити никаквих рупа у детаљима , посатвљених питања и дилема, а онда никад разрешених! Класични аутори, чији се радови и даље читају , па чак и деценијама и вековима касније, су савладали сваки од ових аспеката креативног процеса писања.

Овде имамо пет идеја за креативно писае, које су генеричког карактера, и које увек можете користити изнова и изнова . Предмет писања се мења са сваким понављањем, тако да ова листа је практично неисцрпна .

1.Предмети: погледајте по вашој кући. Осврните се око себе. Сваки предмет који видите може бити згодна тема и инсипирација за вежбу. Рецимо да изаберете црну кожу , шешир широког обода, кожном траком и сребрним аплијацијама. Опишите његов физички изглед детаљно. Да ли тај шешир има историју ? Где и зашто сте га купили? Да ли га користите као  шешир за кишу када идете у шетњу? Или је то лична ствар? Дајте том шеширу живот .

2.Околина и ствари: Разгледнице , фотографије, слике пејзажа, или једноставно оно што видите испред вашег прозора су сви кандидати за идеју креативног писања . Ова вежба је идеална за развој  вештине приказивања и описивања . Подесите расположење које слике изазивају у вашој машти . Уместо да се бавите техничким описом , напишите кратку причу, или песму,  која описује ваша осећања. Ако сте, на пример, ви сте одабрали Ван Гогову слику , ”Звездана ноћ”, уместо да кажете, “небо је тамно плаво , испуњено звездама”, напишите нешто као “интензивно ноћно небо ковитла у вртоглаву мешавину плаве, са звездама на небу што ме  је подсетилона ноћ када моја најбоља пријатељица заувек отишла …”. Ово сигурно скреће пажњу читаоца и проѕиводи оно најваћније у креатинвом писању – емоције.

3. Друштвени догађаји и значења: свако има трачеве које воли да слуша . Рецимо да за тему вежбе узмете занемаривање животне средине. Или примитивизам људи. Изаберите одређену област, као што је сеча шума у Србији, и уништавање утичишта дивљих животиња уточиште. Пишите  своју причу из перспективе утицаја на одређену врсту животиња, или земљишта, односно човечности уопште .

4. Развој ликова и карактера у причи: ово  је једна од најтежих елемената креативног писања за већину писаца . Размислите о некоме кога познајете ко је занимљив, препознатљив, лик. Напишите кратку причу са овом особом као централним карактером. Акције овог лица, интеракције, начин говора и како он решава сукоб ће бити од користи да се наслика слика у уму вашег читаоца . Ова вежба такође помаже да се развију вештине у дијалогу .

5.Слике из живота: Управо сте отишли ​​у продавницу и непристојни купац вам је загазио на ногу ипочастио вас лактом у ребра  без толико потребног ”извините”. Како сте се изборили са ситуацијом ? Постоји најмање пола туцета решења које се овде могу развуту. Искористити их све .

Само ових пет идеја за креативно писање могу да вам обезбеде месец дана свакодневног вежбања . Када сте написали нарочито успешан текст, пустите га пред публику за критику. Ускоро ћете постићи значајна побољшања у вашим писању , као и освојити препознатљив стил и то је само ваш!

Креативно писање – дијалог

Писање дијалога и глас писца

Постоје писци који уопште не воле дијалог. Постоје и они други, па уместо прозе највише воле да пишу драме и филмске сценарије, који су креативна дела у дијалошкој форми. И наравно, врсни писци који мајсторски комбинују дијалог и прозне пасаже, у дужој или краћој форми. Оно што је свима заједничко, без обзира на форму и облик, јесте њихов глас. Шта то значи?

То значи да је писац у свом делу увек један од карактера, иако физички није присутан, односно не учствује формално у својој причи. Ово је очигледно ако пишеш причу у првом лицу. Тада ти као аутор свесно преузимаш глас једно д ликова како би исрпичао причу. На пример, у длеу „Неведљиви човек“, Велс пише:

„Цело то преподне сам преспавао, држећи чаршаф на очима, да ми светлост не би сметала, а у подне ме опет пробуди куцање на вратима. Снага ми се беше повратила. Седох у постељи и чух неко сашаптавање“.

Међутим, твој глас ће се сигурно чути и кроз карактер и онда када је написан у трећем лицу и када наратор није директно укључен у причу. Како то? Писци прилагођавају тон причања како би дочарали период, жанр, приближили се читалачкој публици и стилу дела. На пример, узми следећу реченицу: „уживала је ходајући кроз гомилу лишћа у парку“. Пробај да је напишеш на другачији начин:

„Волела је да шушка кроз лишће под њеним табанима“ – у причи за децу. Или,

„Просто је уживала да корача кроз немирне сенке опалог лишћа у јесење поподне“ – историјски роман, на пример.

Дијалог открива карактере и њихове међусобне односе. Не постоје двоје људи који причају идентично, те је твој задатак да сваком свом карактеру даш јединствени вербални и физички исказ. Да ли користе неке специфичне фразе, жаргон или друге језичке финесе? Да ли мумлају, муцају, застајкују? Да ли говоре помпезно или просто једносложно?

Дијалог такође може да буде и згодно средство да читаоцу открива кључне инфомрације о позадини приче и кључна техника покретања радње у твом тексту путем показивања, а не говорења. То ти можда звучи необично, јер је дијалог вербална техника, али разлика је велика: путем дијалога твој ликови саопштавају једни другима и читаоцу нешто, уместо што читамо твоју суву нарацију и згодне описе ситуација.

Употреба дијалекта

Употреба дијалекта (слично жаргону или сленгу) је одувек било контроверзно питање у прози. Неки тврде да би употребу дијалекта требало апсолутно избегавати док су други потпуно супротног мишљења. Лично мислим да је уптреба дијалекта, локалних синтакси и сленга одлична ствар за оживавање твојих ликова, сликање њихових карактерних особина и важних црта личности. Поједине ауторе, као што је рецимо Хјуберт Слеби, читалац не би могао истински да дожови (ликове и причу) без поптуног разумевања начина њиховог говора који је чврсто укороењену средини у којој ликови живе. На пример, део из Селбијевог романа ”Реквијем за један сан”:

Господнин Рабиновиц је вртео главом гледајући њих својицу како гурају телевизор у његову залагаоницу. ”И гле ти сад ово – и зар сад заједно са тај сточић? Јој, шта ви то очете од мене? Али ја немогу да га шлепујем на леђима. Ал имаш другара и он је мого да ти помогне. Ма пухушти ти то, знаш, баџо, нисам ти јаха рођен за шпедитера”, Хари се пригушено насмеја, вртећи главом. Ух, који Чива. ”Уосталом, тако ће вам буде и лакше да га врнете кући”.

Кључ код писања локализама и дијалекта јесте да их користиш онолико дуго колико је потребно да се разумеју без много напора за дешифровање од стране читаоца. Ако ниси упознат са дијлектом како треба (ако га не знаш у ”прсте”, или никада ниси говорио тако), боље немој да се упушташ у ове финесе, јер ће звучати извештачено и смешно твојој публици.